Један од филмова са овогодишњег ФЕСТ-а за који влада велико интересовање је и филм режисерке Сунг Хјунг Чо - "Хеви метал село" који истражује чудноват и врло пријатељски судар две културе документујући живот у Вакену, сеоцету у Немачкој. Идентитет и кохезија вакенске заједнице сада највећим делом потиче од "Вакен Опен Ера" који је са 40 000 посетилаца један од највећих хеви-метал фестивала на свету. Сунг Хјунг Чо, Корејка по рођењу, осликава портрет села и њихових становника, испуњен делићима ратарске мудрости, побожности и провинцијске лепоте, смештене спрам лудила хеви-метал фестивала који се сваке године изнова понавља. Режисерка Сунг Хјунг Чо је одговорила на пар питања која се тичу овог филма:
Као прво реците нам шта је по вашем мишљењу тачно овај филм? Документарац, есеј или прво и пре свега комедија?
Ја бих најпре рекла да је то пре свега озбиљна студија. Сматрам да сам врло озбиљна особа, можда не делујем тако, али јесам. Истина је да је филм пун смешних момената и да ми је то и била намера, јер је публика захвална на тим моментима. Такође, мислим да документарни филмови намењени биоскопима треба да имају дозу забавног карактера, иако је моја мотивација да правим филм била врло озбиљна. Најзанимљивија ствар у мом филму је судар две тотално другачије културе и њихово заједничко бивствовање, уз узајамна разумевања и сукобе.
Да ли сте иначе посетилац Фестивала у Вакену?
Не, нисам хеви-метал фан. Слушала сам ту музику као тинејџерка, Џудас Прист на пример, али никада нисам била фан у правом мислу те речи. Први пут када сам била у Вакену је било поводом истраживања за филм.
Да ли имате специфичне слике у глави када правите филм, типа: овај филм треба да буде као...
"Од сумрака до свитања" (смех). Волим преокрет у заплету. Почиње као гангстерски роуд филм, а онда постаје филм о вампирима... То је био велики шок за публику када је приказан на Берлинском фестивалу - чуле су се само салве смеха. Од тада, желела сам да направим чист приступ у мојим филмовима. А у смислу структуре филма, идол ми је био Роберт Алтман.

|