Гости ФЕСТ-а: студенти Факултета уметности из Приштине

Гости овогодишњег ФЕСТ-а су и студенти Факултета уметности из Приштине. Због политичких дешавања у протеклим годинама цео Универзитет у Приштини је морао да се исели из матичног града у Звечан и Косовску Митовицу где се и данас одржавају предавања. На 36.-ом ФЕСТ-у гостују студенти треће године глуме у класи професора др Светозара Рапајића. Класу чине Мирјана Требинац, Тања Крчмарик, Ирена Кораћ, Петар Лукић, Предраг Котур, Ивана Јокић, Михаела Стаматовић, Јовица Гиговић и Иван Јанковић. Нико од њих није рођен у Косовској Митровици, већ потичу из других градова Србије. Кад говоре о свом студирању кажу да недељно проведу и по 16 сати. Што се тиче предавања, похађају блок наставу тако што једне недеље имају пар стручних предмета, следеће недеље буде другачије. Током предавања све време су смештени у Косовској Митровици. Неки од њих већ имају ангажмане у позоришту и често путују како би играли представе. Мотив да се баве уметношћу у окружењу где је угрожена гола егзистенција проналазе управо у љубави према тој професији. 

Да ли се ваши студентски дани разликују од оних које проводе ваше колеге у другим градовима Србије?

- Нажалост навикли смо се на рестрикције воде и стује и то прихватамо као нешто потпуно нормално, но ипак, сматрамо да смо у бољој позицији од људи који тамо живе јер нисмо константно у Косовској Митровици већ пар дана у недељи. Били смо свесни још и пре уписа на факултет да ће бити тешко.  Пре три године кад смо уписивали факултет, стање у Косовској Митровици било је веома критично. Међутим, имамо сјајне проферсоре са којима одлично сарађујемо. Овде је другачији начин рада од уобичајеног на уметничким факултетима. Оно што студенти у Београду раде 3 недеље,ми морамо да савладају за недељу дана. Последица тога је да непрестано радимо под притиском, међутим сналазимо се у томе, кажу студенти.

Две године су провели у Звечану  јер се тамо налазе извесне просторије факултета, то су спремали колоквијуме и ту су била одржавана предавања. Од ове године, драмски одсек и један део уметничког факултета је пребачен у северни део Косовске Митовице и то у зграду која се налази на 100 метара од познатог моста на Ибру који дели град. Непријатности нису доживљавали, али кажу да им није свеједно кад се сусретну са погледима Албанаца. Кретање им је ограничено управо да не би долазили у контакт са онима који сматрају да су студенти ту непожељни. Тензија је увек присутна, као и притисак, али студенти кажу како им под тим притиском пружају свој максимим. Све због пожртвовања и љубави према овој професији.

- Упркос околностима у којима се налазите, стиче се утисак да сте ипак пуни оптимизма?

 Не мислимо да смо на било који начин ускраћени јер студирамо у Косовској Митровици. Иако сад није време кад се вреднује прави квалитет, ми смо млади и да можемо и желимо да мислимо позитивно. Води нас љубав према овој професији и идеја да направимо нешто запажено. Дубоко верујемо да се сваки труд на крају награди. Један од показатеља је и тај што смо позвани да будемо гости на ФЕСТ-у. Овом приликом се најискреније И захваљујемо због тога. Сматрамо да је овај гест својеврсна потврда да је наш факултет још увек део Србије и школског система.