Од признатог редитеља Тима Бартона (“Бетмен”, “Чарли и фабрика чоколаде”), са Џонијем Депом (“Чарли и фабрика чоколаде”, трилогија “Пирати са Кариба”) у главној улози, долази нови трилер, “Свини Тод: Паклени берберин из улице Флит”, оригинална визија заснована на награђиваној музичкој сензацији легендарног текстописца и композитора Стивена Зондхајма.Деп глуми Бенџамина Баркера, човека неправедно затвореног на 15 година на другом крају света, који бежи назад у Лондон заклет на освету, уз Хелену Бонам Картер у улози његове опсесивно одане саучеснице, Госпође Нели Ловет.
Маскирајући се као Свини Тод, Баркер се враћа у своју стару берберницу изнад пекаре Господина Ловета, и почиње да прати Судију Турпина (Алан Рикман) који га је, уз помоћ свог саучесника Бидла Бамфорда (Тимоти Спол) послао у затвор како би му отео жену, Луси (Лора Мишел Кели), и малену ћеркицу.
 “Мислим да је разлог због којег ‘Свини Тод’ траје већ 150 година то што је у питању заиста добра прича. То је прича о освети и о томе како освета саму себе уништава,” каже Стивен Зондхајм, аутор познатог поозоришног мјузикла “Свини Тод: Паклени берберин из улице Флит” који је адаптиран за филм у режији Тима Бартона. “То је трагедија у класичној традицији о некоме ко креће у освету и завршава тако што сам себе уништи.”
“Поред чињенице да можда има најбољу музику од било ког мјузикла у последњих 50 године, разлог због којег је Свини такав класик јесте то што је, и порд свих убистава, то прича о изгубљеној љубави,” додаје Волтер Паркс, један од продуцената филма. “Комбинује наше најнасилније импулсе са најнежнијим. Из судара тих квалитета проистиче његова велика моћ.”
Оно што “Свинија Тода” разликује од других прича јесте снажно емотивно језгро приче. “Кључни део ‘Свинија Тода’ јесу емоције,” каже свенариста Џон Логан. “То је врло страствена прича о човеку коме је учињена неправда, и који тражи освету. У процесу постизања те освете, он луди. Приче је и о жени која га воли, која за њим чезне, али не може да успостави контакт. Такође је и о младој девојци, коју је одгојио брутални очух, и која покушава да пронађе љубав и срећу. Све те емотивне линије се укрштају у ‘Свинију Тоду’ и то што је све наглашено музиком и певањем, све чини још романтичнијим. Али, у суштини, то је врло страствена, мрачна љубавна прича.”
Иако има неких који тврде да је Свини Тод заиста постојао и да је одговоран за 160 убистава у Лондону, у 18. веку, шире је прихваћен став да је он измишљен лик који је први пут представљен јавности у причи под називом “Ниска бисера: Романса” коју је написао Томас Пекет Прест 1846. Године. Према легенди, Тод би пререзао својим муштеријама гркљан док би седеле у берберској столици, потом бацао тела у подрум где би их исекла и употребила као фил за пите његова саучесница, удовица Госпођа Нели Ловет — пите које је потом продавала људима који ништа нису сумњали.
Годину дана касније, Престова прича је адаптирана у позоришни комад који је носио поднаслов “Паклени берберин из улице Флит”. Ускоро, Тод је био толико озлоглашен да му је једини конкурент био други лондонски озлоглашени серијски убица из 19. века— Џек Трбосек.
Док је прича о Тоду инспирисалабројне позоришне представе, као и више биоскопских и телевизијских филмова, британски позоришни писац Кристофер Бонд је у свом комаду из 1973. први увео заплет о освети који се сада сматра саставним делом легенде о Свинију. Потом, 1979, користећи Бондов комад као полазиште, Стивен Зондхајм, легендарни амерички текстописац и композитор, приближио је Свинија Тода широј публици мјузиклом “Свини Тод: Паклени берберин из улице Флит”.
Премијерно изведен на Бродвеју, са Леном Кариуом у улози Свинија Тода и Анђелом Ленсбери у улози Госпође Ловет, Зондхајмов мјузикл је био другачији од било чега до тада виђеног на сцени. Крвав и застрашујући, са музиком инспирисаном радом легендарног Бернарда Хермана (“Психо”, “Птице”), престравио је публику у првом тренутку, али је убрзо препознат као ремек дело које је доживело бројна извођења, и нове верзије на Бродвеју 1989. и 2005. године.
“Видео сам оригинално извођење на Бродвеју три пута,” сећа се Логан. “Никада нисам видео нешто слично. Доживљај је остао уз мене све до сада.”
Иако редитељ Тим Бартон није видео оригиналну представу на Бродвеју, видео је извођење у Лондону, док је још тамо студирао. “Нисам велики љубитељ мјузикла, али ми се допало,” сећа се он. “Нисам знао ништа о Стивену Зондхајму. Плакат је просто изгледао занимљиво. Као неки стари хорор филм, али музика је тако сјајан контраст. Било ми је занимљиво и да видим нешто крваво на сцени. Два пута сам га гледао, јер ми се јако допао.”
Филмска верзија “Свинија Тода” изгледала је Зондхајму као логичан корак. “Волим филмове још од детињства,” признаје он. “Увек сам волео мелодраме и трилере. Видео сам један филм када сам имао 15 година, ‘Ханговер Сqуаре’, са музиком Бернарда Хермана. То је мелодрама о композитору који полуди када чује одређени звук и оде да убије најближу лепотицу. Сећам се да ми се јако допала музика, и помислио сам да би било забавно плашити гледаоце и видети да ли је то могуће док људи певају.”
|
